Добро дошли

Последње године постале су учесталије расправе око логора Јасеновац, изграђеног у августу 1941. године након оснивања Независне Државе Хрватске (НДХ). У исто време, научници се убрзано приближавају консензусу о условима живота и смрти у логору, и такође почињу да истражују како култура сећања око Јасеновца утиче на савремена друштва у Србији, Хрватској и другим деловима некадашње Југославије.

Kонференција “Јасеновац: прошлост и садашњост – историја и сећање на институционално уништење” заказана је за 24–26. март 2020, и окупиће тим међународних стручњака који проучавају историју и сећање на логор Јасеновац методом критичке анализе комплексне мреже која повезује прошлост и садашњост. Научници ће преиспитати дугогодишње историјске контроверзе и представити нова истраживања, али и допринети бољем разумевању начина на који се култура сећања мењала током година.

Повезујући локалнз историју и памћење са ширим европским трендовима, конференција ће отворити пут интензивнијој научној сарадњи преко националних граница, а истовремено ће помоћи јачању европске свести о логору Јасеновац као важном месту холокауста. Конференција ће кроз сарадњз са медијима, политичким актерима, едукаторима и јавношћу, помоћи у сузбијанју искривљавању чињеница и манипулација које и даље оптерећују јавну расправу и перцепције о логору.

З Београду, Јасеновцу и Загребу ће се током три дана одржавати разне активности како би се постигао што већи утицај у друштвима која су највише погођена болним наслеђем које Јасеновац представља. Активности се састоје од комбинације научних дискусија на панелима са низом јавних догађаја који теже

  • повећању знања о trenutnom стању истраживања о Јасеновцу
  • подстицању регионалне и шире међународне истраживачке сарадње
  • повезивању историје и културе сећања на Јасеновац са ширим европским трендовима
  • подстицању јавне дебате о логору
  • подизању свести о манипулацијама, искривљавању чињеница и порицању Јасеновца

Јавна догађанја

23 март, Београд:

  • Панел дискусија: „Јасеновац у српско-хрватским односима“

24 март, Београд:

  • Главно обраћање Улрицха Херберта, универзитета у Фреибургу: “Jasenovac and the Concentration Camp System in Europe” (Јасеновац и систем концентрационих логора у Европи)
  • Панели:
    • Геноцид и масовни злочини у НДХ
    • Жртве у јасеновачком логорском комплексу
    • Перспективе на починитеље
    • Естимације и статисички подаци броја убијених

26 март, Загреб:

  • Главнo обраћање Деборe Липштат, Универзитет Емори: “Holocaust Denial” (Порицање холокауста)
  • Панели:
    • Култура сећања на террор у НДХ
    • Сећање на Јасеновац у компаративној перспективи
    • Јасеновац и образовање
    • Округли стол

Основне чињеницe о логору Јасеновац-Стара Градишка

Историја

Одмах након што су усташе и Анте Павелић дошли на власт 10. априла 1941, нови фашистички режим започео је кампању прогона и масовног убијања Срба, Јевреја и Рома. Циљаним етничким заједницама придодани су бројни хрватски, муслимански (данас бошњачки) и други политички непријатељи режима.

Нове власти основале су логор Јасеновац у коловозу 1941. године, а управно су га ставиле под Одељење III Усташке надзорне службе. Логору Јасеновац додан је и комплекс Стара Градишка, који је кориштен за смештање политичких затвореника kao i српских жена и деце.

Јасеновац је остао у функцији до маја 1945, када су га ослободиле снаге „Народноослободилачке војске“ под заповедништвом Јосипа Броза Тита. Дана 22. априла сваке се године обележава покушај пробоја затвореника непосредно пре ослобођења те се одржава церемонија у знак сећања на жртве логора.

Сећање

Будући да је усташка управа успела да уништи већину логора пре ослобођења, након рата готово da nije sačuvana niti jedna грађевина. Данас се Спомен подручје Јасеновац састоји од малих насипа који обележавају где су се налазиле зграде логора, музејске изложбе и споменик Цвет аутора Богдана Богдановића. У подножју споменика налази се одломак из ратне поеме песника и партизана Ивана Горана Ковачића, „Јама“.

Ковачићева судбина симболична је страдању више од милион Југословена током Другог светског рата. Убијен је од стране четника 1943. године и бачен у јаму сличну оној коју је описао. На крају песме Ковачић се пита да ли је могуће те изражава жељу превазићи прошлост и садашњост како би се изградила боља будућност:

Зар има мjесто болести и мука
Гдjе трпи, пати, страда човjек жив?
Зар има мjесто гдjе удара рука
И живиш с оним коjи ти jе крив?

Контактирајте нас

Пошаљите коментар

No comments to show.
%d bloggers like this: